Centralni novosadski trg, Trg slobode okružen je nizom lepih građevina, ali se zbog svoje veličine uvek izdvajala Crkva Imena Marijinog koju Novosađani zovu "Katedrala".

Tenis glavom je igra koja je osmišljena u Novom Sadu pre više od tri decenije, a nastala je na čuvenom novosadskom kupalištu Štrand.

Novi Sad ima Fudbalski klub Vojvodinu, a iz tog kluba istinsku legendu Novog Sada - Vujketa.

Fotografija u Novom Sadu počela je da se razvija uporedo sa popularizacijom širom Evrope. Prvi foto klub osnovan je još za vreme Austrougarske, početkom 20. veka.

Novosadski pasaži, koji su nekada vrveli od života zbog velikog broja prodavnica i lokala, poslednjih godina su sve više prazni.

Novosadska Sinagoga danas služi uglavnom kao koncertna dvorana, a nekada su se oko nje okupljale hiljade članova jevrejske zajednice koja je u Novom Sadu prisutna od nastanka grada.

Kombinujući tradiciju i savremeni pristup, Galerija Matice srpske uspeva da ostane privlačno mesto za sve Novosađane, bez obzira na godine, ali i da privuče turiste zainteresovane za umetnost zemlje koju posećuju.

Mada ima nekoliko šetališta, Novi Sad više nema korzo.

Nebojša Ćato aktivni je učesnik novosadske rok scene, a svirao je u više gradskih bendova. O svom muzičkom proputovanju, ali i novosadskoj sceni, Ćato govori za 021.rs u okviru "Novosadske kulture sećanja".

Frontmen novosadskog sastava Proleće Nebojša Reljin Feki govori za 021.rs, u okviru "Novosadske kulture sećanja", o svom bendu, gradskoj sceni, muzici i nekom drugačijem Novom Sadu.

Trenutno u Novom Sadu ima više od 30.000 aktivnih biciklista, a Novi Sad je bio i pobednik na svetskom takmičenju gradova u kojima ima najviše ljudi koji i zimi idu biciklom na posao i u školu.

Do 29. godine Novosađanin Aleksandar Radukin, kako sam kaže, nije potrčao ni za autobusom. Danas, u 38. godini svako jutro se budi sa Novim Sadom trčeći bar dva sata, od zore, pa do ranog prepodneva kada Novosađani kreću na posao.

Novosađani često umeju da se pohvale da im je sugrađanin bio veliki načnik Albert Ajnštajn i da je, uz to, "novosadski zet", s obzirom na to da je bio oženjen matematičarkom Milevom Marić.

Za zgradu Dunđerskog pozorišta (1895 - 1928) kažu da je bila najlepše novosadsko pozorište.

Tradicionalna vojvođanska kuhinja je, uprkos brzom tempu života i inostranoj ponudi, uspela da ostane omiljena među Novosađanima i turistima u Novom Sadu.

Učili su ga njegovi da se uvek uzda u sebe, sam je naučio da svet ne staje između dve seoske table, da izvan njih postoji svet koji, ako si hrabar, vredi upoznati. Kad ga upoznaš najbolje ga je poezijom shvatiti i to ljubavnom. Evo priče o Ristu Nestoroviću, jednom neobičnom-običnom čoveku u kojem se ukrštaju svi ovozemaljski nemiri kojima su verse bez nota postale sigurna kuća.

Sredinom sedamdesetih godina novosadski autori krenuli su u veliko osvajanje jugoslovenske strip scene. Samo deceniju kasnije, bez Novosađana nije bilo moguće zamisliti bilo koje domaće strip izdanje.

Malo je muzičara kakav je bio Janika Balaž i srećni su oni koji su imali priliku da ga uživo slušaju.

Ovo je priča o čoveku, i dalje srećom živom i zdravom, koga je Novi Sad zgotivio zahvaljujući kultnom mestu koje je devedesetih napravio u ajnfortu Futoške 19. Tamo smo listali "Slobodnu Dalmaciju", slušali "Majke", srodili se sa zajebancijama Dežulovića i Lucića, cerekali urnebesju Ante Tomića, padali ničice pred "Dorinim dnevnikom" Đermana Senjanovića, prvi put čuli za Vedranu Rudan, upoznali Mileta Kekina...

Gotovo svaki stariji Novosađanin voli danas da se pohvali da je poznavao Miroslava Miku Antića ili još više da kaže da je sedeo sa njim u nekoj kafani i pio.